Семољ људи: азбучни роман у 919 прича о надимцима

„Semolj ljudi“ Mira Vuksanovića završna su knjiiga njegove trilogije o neobičnim rečima iz njegovog zavičaja u Gornjoj Morači u Crnoj Gori.

Za razliku od „Semolj gore“ i „Semolj zemlje“, napisanih ijekavskim izgovorom, „Semolj ljudi“ napisani su ekavski, sa izuzetkom jednog broja ijekavski objašnjenih reči prenesenih u nju iz knjige „Tamooni“. Toponimi, nazivi, legende, zapisi iz „kovnice našeg jezika“ iz prva dva naslova trilogije otkrivali su čitaocima specifičnu narodnu lekisku životnog prostora autorovog zavičaja.

Reči u njima svojim oblikom i značenjima neposredno su izvirile iz patrijarhalne kulture, psihologije, filozofije, načina mišljenja i ponašanja običnih ljudi i iz njihovog viđenja svoga okurženja. Nova knjiga odnosi se upravo na ljude iz semoljlskog kraja, donekle proširenog i novim sociokulturnim prostorom u kojem su se našli, i na njihove ključne psihičke, moralne, intelektualne i druge osobine iz kojih su nastajali i njihovi nadimci. Reči u Semolj ljudima označavaju neke od naglašenijih, uveličanih ili deformisanih osobina koje određuju suštinu karaktera opisanih ličnosti.

Najčešće su to neke skrivene osobine koje se otkriju u trenutku, u nekoj neobičnoj situaciji i događaju, ili su to one osobine koje stalnim ponavljanjem uz ličnost postaju njen neotuđivi deo. Naglašeno humorno, karikaturalno, ironično ili groteskno, ponekad i apsurdno značenje koje imaju nadimci uz pojedine ličnosti otkrivaju ne samo njihova ključna spoljašnja i unutrašnja obeležja i mane nego i način mišljenja i funkcionisanja sredine i kolektiva koji im je dao takve nadimke i znatan stepen kritičnosti ili emotivnosti koji se ponekad iskazuju uz njih.

Dodajući povremeno uz duhovite nadimke, zapise i priče, i kratke provokativne dijaloge otvorenih značenja, Miro Vuksanović je napisao invetivnu, dinamičnu, složenu i živopisnu proznu knjigu, čiji se smisao podjednako nalazi u njenim izdvojenim jedinicama, u njenoj mozaičnoj kompoziciji i u jedinstvu njene sadržine i oblika.