Имају обичај, они који дуго одсуствују из свог завичаја, да размишљају шта му највише недостаје и у чему највише оскудева, како би могли да помогну својим земљацима који су им у своје време можда од користи били. Будући да је и мени запала слична дужност, да вам узвратим бројне милости које ми је ваша великодушност указала, често сам размишљао повучен у својој соби, са главом међу шакама. и док су ми мисли и памет слободно летеле, долазило ми је на ум да нашој заједничкој домовини не само да терба овакво дело, због великог броја стаситих и заљубљених младића, већ и вама самом, јер сам сведок да је љубав свом снагом заокупила и окрутно повредила младост вашу, будући да није имала одбрамбено оружје да се одбрани од њене ватре. То оружје ја пронађох на страницама ове књиге;