Ово је друго, допуњено издање Седмице (1999), Тешићевог можда најамбициознијег песничког дела. „Лирски спев Седмица ”, каже сам песник, „цео испеван у новим варијантама класичних српских метара, у извесној мери прати канонску структуру византијско-старосрпског духовног песништва.”„Да би се схватиле везе које сам покушао да успоставим између тог песништва и мог доживљаја и виђења свега онога о чему се у спеву пева”, наставља Тешић у „Назнакама и разјашњењима” написаним за ово издање, „на многим местима морао сам да се позовем на сопствено разумевање неких од најважнијих библијских идеја.” Ова разјашњења самог песника, као и луцидни поговор Александра Јовановића, омогућавају читаоцу да лакше схвати и присније доживи онај сложени „лук од језика до молитве”, саздан од безбројних утисака, асоцијација и алузија (библијских, историјских, књижевних и других) који је Тешић саздао у свом дубоко проживљеном лирском спеву.