Sebični gen

Jedna od najpoznatijih i najboljih naučnopopularnih knjiga koje su napisane u dvadesetom veku, ponovo na srpskom jeziku u novom izdanju i sa obnovljenim prevodom Jelene Stakić. Sebični gen je najčuvenije delo Ričarda Dokinsa koje je tokom trideset godina postojanja preraslo u kultno štivo prodato u više od milion primeraka širom sveta. Svojim književnim stilom, jasnim i uverljivim izlaganjem, Dokins osvetljava neke od najvećih tajni ljudske prirode, dokazujući da se kroz perspektivu sebičnih gena mogu objasniti moral, altruizam, požrtvovanje, dobrota i mnoge druge osobine čoveka i ostalih živih bića.

Sebični gen je remek-delo naučne proze, napisano jezikom koji je razumljiv najširem krugu čitalaca. Značaj ideja koje je Dokins izneo u ovoj knjizi, potvrdilo je vreme. U savršenom skladu sa teorijom evolucije Čarlsa Darvina, koncept sebičnog gena je veličanstvena intelektualna tvorevina. Čitanje Sebičnog gena promeniće vaše shvatanje života i sveta koji vas okružuje.

OPIS KNJIGESebični gen pripada malom broju literarnih dela koja imaju nesvakidašnju moć da promene svoje čitaoce. Nakon iščitavanja ove uzbudljive knjige bićete zadivljeni elegancijom pogleda na svet iz perspektive gena. Kada je Ričard Dokins 1976. godine objavio svoje prvo delo i naslovio ga Sebični gen, talasanju i polemikama u naučnoj i široj javnosti nije bilo kraja. Da li je moguće da geni koji umeju samo da prave sopstvene kopije, drugim rečima – "sebični" su, budu osnova za moralno, nesebično ili altruističko ponašanje koje je odlika ne samo ljudske vrste? Ukoliko se naša priroda može opisati genetikom, onda se to uklapa u širu sliku teorije evolucije, pa ni poreklo morala više ne moramo tražiti u natprirodnom Tvorcu koji je čoveka stvorio prema svom liku.

Zapanjujuće je to da Dokins u godinama koje su sledile nije bio izložen samo napadima teologa. Mnogi naučnici takođe nisu mogli da prihvate ideje kojima je on bio privržen, razrađujući u svojoj knjizi teorijske postavke Edvarda Osborna Vilsona, tvorca sociobiologije. Dokins je postao i nepomirljivi protivnik ekstremnih levičara, jer po Marksu društvo ima ključnu ulogu u formiranju svesti pojedinca. Ričard Dokins je istrajno branio stanovište da koncept sebičnog gena nikako nije opravdanje za sebično i nemoralno ponašanje, već da civilizovani čovek ima tu privilegiju da se upozna i izbori sa "diktatom" vlastitih gena. Gradeći veličanstvenu intelektualnu građevinu sa izvanrednom snagom objašnjavanja, Dokins je uspeo da načela izložena u Sebičnom genu približi velikom broju ljudi. Život kakvim ga opisuje Ričars Dokins u svojoj prvoj knjizi, čudesan je i uzbudljiv, zasnovan na jednostavnim postulatima hemije i biologije koje sebični geni pretvaraju u naša htenja, težnje, instinkte, porive, strahove. To što najdublja i najsuptilnija osećanja imaju svoju biološku osnovu, ne čini ih manje vrednim. Ako su dobrota, požrtvovanje, vrlina, želja da pomognemo, utemeljeni u našim genima, ako se te osobine ili njihovi antipodi mogu objasniti na racionalan način, nauka je odnela još jednu pobedu, a radost saznanja je poklon koji nam Dokins nesebično daruje.

Sebični gen se posle 30 godina ponovo pojavljuje na srpskom jeziku, u izdanju "Heliksa". Sa dva potpuno nova poglavlja, novim predgovorom i napomenama, Sebični gen je pred novim generacijama čitalaca. Ova knjiga je nezaobilazna literatura za sve radoznale umove koji žele da proniknu u tanane niti najvećih filozofskih pitanja. Istina je ponekad tako očigledna i lepa.