Autor: Pol Harding
Strana: 147
► Ostali detalji

Sve se može popraviti i zakrpiti, osim prošlosti i sve se može izmeriti, osim samoće. To je znanje samrtnog časa.     Rastanak sa životom nije i rastanak sa uspomenama na prošle dane i porodično nasleđe, koje se rasprskava pred samrtnikom kao ogledalo trajanja u kome se prepoznaju likovi njegovih predaka; oca, epileptičara i lutajućeg trgovca, i dede, metodističkog sveštenika opsednutog ludilom. Na samrtnoj postelji Džordž Vašington Krozbi, pasionirani časovničar, shvata da je život sastavljen od pačvorka, delova i delića našeg i tuđeg življenja, koje sklapamo u mehanizme sećanja, spajajući nespojivo i tražeći dublji smisao bivanja. Život počinje u sudbini predaka, a završava se onda kada njihove i naše uspomene postanu deo porodičnog pamćenja, ali i zajedničke smrti. Hardingov osećaj za tragično, elegični tonovi, gorki ukus uspomena i uzvišenost života, stvaraju veliku priču o ljubavi, veri, bolesti, sudbini... Samo su uzvišene egzistencije u stanju da dostojanstveno napuste život, noseći u sebi večne slike i svu tragiku vlastite porodične sudbine. Harding je uspeo da stvori baš takvog junaka, običnog i uzvišenog istovremeno. Zato je njegov opis umiranja večna priča, kao i život.     Prevod sa engleskog: Nataša Gatalica     „Snažna proslava života u kojoj otac i sin iz Nove Engleske, kroz patnju i radost, prevazilaze svoje usamljeničke živote i nude nove načine sagledavanja sveta i smrtnosti.“ Iz saopštenja žirija Pulicerove nagrade   „Izuzetan roman, istovremeno svež i zastrašujući, jednostavan i dubok, ispričan glasom oštrim i lepim da ostavlja čitaoca u stanju uzbuđenja koje proizvodi samo književnost, i to najbolja književnost.“ Iz saopštenja žirija Nagrade „PEN / Robert V. Bingam“   „Pišući sa zadivljujućim lirizmom i nežnošću, Harding je stvorio izuzetan roman duhovnog nasleđa i akutne psihološke i metafizičke neizvesnosti.“ Booklist   „Pitanja života i smrti koja Pol Harding postavlja u  Satnom mehanizmu samoće , kao i lepota izraza, teraju čitaoca da im se iznova vraća... Poput Foknera, on nikada ne beži od toga da opiše ono što se čini nemoguće preneti rečima.“ Dallas Morning News