Sarajevsko drvo za ogrev

Odvažan i izvanredan roman Saida Hatibija, Sarajevsko drvo za ogrev, predstavlja putovanje kroz lavirint, sa Alžirom na jednom svom kraju, Bosnom na drugom i Slovenijom koja služi kao neutralni međuprostor. Kad dvoje naratora, Selim iz Alžira i Ivana iz Sarajeva, budu izloženi šokantnim otkrićima o svom porodičnom poreklu, krećemo na putovanje unutar putovanja. Na tom putovanju primorani smo da preispitamo sve što mislimo da znamo o oslobođenju, nacionalizmu, dekolonizaciji i ratu, dok Hatibi naš fokus majstorski prebacuje sa države na porodicu i stalnu traumu razumevanja sebe u procesu stvaranja pojedinca. Amijel Alkalaj Svojim umetničkim i ljudskim viđenjem strahota u kojima su Alžir i Bosna i Hercegovina, dva različita dela sveta, dočekali prag 21. veka, Said Hatibi od drva za ogrev iz naslova svog romana stvara trop opstanka, koji ne simbolizuje samo borbu za goli život Sarajlija za vreme opsade grada koja je trajala skoro četiri godine, već i sve nezamislive strahote i posledice ratova na svim meridijanima. Tim ogrevom autor povezuje junake romana, Selima i Ivanu, u bolu ali i u književnosti, koja iako je proizvod stvaralačke mašte, u sebi nosi najveće istine. Oni, kao i on, pišu da prevare sudbinu i da se s njom svađaju, da je preispituju i pokore, pišu u ime sećanja, u ime života. Dragana Đorđević Polifoni roman Saida Hatibija, Sarajevsko drvo za ogrev, odaje poštu žrtvama građanskog rata u Alžiru i Bosni devedesetih, a preživelima daje glas. U ožiljcima nestalnih sećanja i traumatskih prisećanja, karakterističnih za psihološke ratne rane, pisanje je način da se pomirimo sa onim što se dogodilo. Džordža de Čejmberet, BookBlast