Сарајевски препис Законоправила Светог Саве из XIV вијека

Издавачка кућа „Дабар“, Митрополије дабробосанске, са сједиштем у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда, за протеклих 20 година рада објавила је бројне духовне књиге, публикације, часописе, уџбенике, али и књиге које спадају у изузетне издавачке подухвате, попут фототипског издања Сарајевског преписа „Законоправила Светог Саве“ и двотомне књиге „Србљак“.

Као круну на издавачку дјелатност током 2015, године „Дабар“ је ових дана објавио превод „Законоправила Светог Саве“ са црквенословенског на савремени српски језик, чиме је ова значајна књига великог формата на 333 странице постала долступна и разумљива широј читалачкој публици, а прије свега правним стручњацима и студентима права чија је специјалност законодавство.
Један од приређивача ове књиге, Јеромонах Серафим Глигић, истиче да је веома важно да се Срби упознају са садржајем овог законодавног зборника да би знали ко су им били предци и по каквим законима су се управљали.

Закони државе Немањића су били, и црквени и грађански, прожети Божијим заповјестима и Христовом науком, и као такви били су обавезујући за све, јер су у средњем вијеку Црква и држава биле у симфонији, прожимајући се, подсјећа Јеромонах Серафим.
Он наглашава да је овај зборник приредио Свети Сава-најсветији и најслављенији Србин, остављајући иза себе јединствен законодавни путоводитељ српском народу, примјенљив и у временима када је српска држава престајала да постоји.

Православна вјера са својим црквеним правилима чувала је и очувала српско биће у вјековима отоманског ропства. Чувала је и сачувала оне који су то хтјели и за вријеме црвеног терора, а без имало сумње сачуваће и данас све који буду хтјели да живе хришћански и светосавски, поручио је јеромолнах Серафим Глигић, додајући да је утолико овај Дабров издавачки подухват значајнији.
Оригинал „Законоправила Светог Саве“ настао је у првој четвртини 13. вијека, али на жалост није сачунан. Срећом, сачувани су неки од преписа, овог, за српски народ непроцјенљивог дјела. Један од преписа из 14. вијека чува се и данас у Сарајеву, у цркви на Башчаршији, а његово фототипско издање Дабар је објавио 2014. године.