Санскртско - Cрпски речник

Откриће санскрта имало је две далекосежне последице. Оно је свету отворило један од најзначајнијих трезора културе (литература на санскрту је знатно обимнија од грчке и латинске заједно). Са њим је зачела ера модерне упоредне лингивстике. То је истовремено обогатило многе науке, медицину, митологију, филозофију, највише само науку о језику. Јер, још половином првог миленијума п.н.е., у време када су у Грчкој прављени тек први несигурни кораци у проучавању језика, на санскрту су већ постојале темељне расправе (чак школе етимолога, граматичара…). Управо из тог периода, Јаска (Yaska) је оставио свој, први велики допринос етимологији, а Панини (Pānini) створио „математички” модел граматике, у много чему непревазиђен.

Речник је намењен студентима санскрта и заинтересованим истраживачима из других области. То одређује његов обим и профил као и употребу лексикографских техника које омогућују већу економију простора уз максимум информација. Лексеме су дате самостално (лексемски приступ) или у оквиру свог семантичког поља, односно деривационог/творбеног низа (као пододреднице водеће лексеме). Главне одреднице су на писму деванагари и у транслитерацији (IAST), пододреднице само у транслитерацији.

Строго је поштован алфабетски ред. Цео материјал дат је по азбучном редоследу деванагари писма. Где год је било могуће означен је акцент (ведски).Сложенице су груписане по првом члану. Афикси су дати засебно и/или уз глаголске корене.