Џон Китс
(1795–1821) је један од малобројних романтичара чија
поезија превазилази жанровске одреднице
свог времена и садржи суштинска питања
естетике савременог песничког искуства. Готово да нема
ниједног важнијег аутора који се
према Китсу није одредио – дивљењем и поштовањем или
критичким расуђивањем – од Тенисона
и Јејтса до Елиота, Борхеса и Харолда Блума. За свега
неколико година, колико је
трајао његов књижевни живот, створио је песништво које, по
свом замаху, апсолутној вери
у поезију и њену етичко-есхатолошку вредност, спада у
најзначајније и најузбудљивије странице
светске књижевности. Књига обухвата есенцијалног Китса
– већину сонета и песама, све
оде, неколико мањих спевова, „Хиперион“ и прву књигу
„Ендимиона“.