Џон Китс (1795–1821) је један од малобројних романтичара чија поезија превазилази жанровске одреднице свог времена и садржи суштинска питања естетике савременог песничког искуства. Готово да нема ниједног важнијег аутора који се према Китсу није одредио – дивљењем и поштовањем или критичким расуђивањем – од Тенисона и Јејтса до Елиота, Борхеса и Харолда Блума. За свега неколико година, колико је трајао његов књижевни живот, створио је песништво које, по свом замаху, апсолутној вери у поезију и њену етичко-есхатолошку вредност, спада у најзначајније и најузбудљивије странице светске књижевности. Књига обухвата есенцијалног Китса – већину сонета и песама, све оде, неколико мањих спевова, „Хиперион“ и прву књигу „Ендимиона“.