Salon mrtvih princeza

Čin ovakvog i ovolikog razotkrivanja tuđih tajni malo me plaši, bojim se da nisam otvorio Pandorinu kutiju iz koje sada huji vetar teških uspomena. Morao sam to da uradim, ova mi priča inače ne bi dala mira, a svaka priča, začeta jednom u nama, traži nekakvo razrešenje. Ja sam priču moje trojice junaka ovim tekstom razrešio njenih zemaljskih okova.

Neimenovani beogradski arheolog igrom slučaja pronalazi rukopise trojice muškaraca koji su u bolnici, na nagovor psihijatra, zapisali svoje doživljaje iz ratova devedesetih radi lečenja od posttraumatskog stresnog poremećaja. Radnja ovih neobičnih i emotivnih priča, obojenih borbom za goli život i sećanjem na ljubav iz prošlih dana, smeštena je na relacijama Zagreb–Beograd i Lion–Venecija, kao i na plažama Jadranskog mora. Arsen, džez saksofonista, Sava, propali student prava, radnik u fabrici mesa i amaterski slikar, i Toma, student turizma i karikaturista, svoje životne drame beleže u sedam priča, koje će beogradski arheolog, priređivač rukopisa, objediniti u novu proznu celinu ispunjenu srećom, čežnjom, tragikom i nostalgijom.