Сакупљач љубавних казивања: префињјени роман

Поднаслов ове књиге – Префињен роман – само је један од могућих у изобиљу које Сакупљач љубавних казивања нуди. Јер, пред читаоцем је текст толико ослобођен жанровских стега и круте књижевне дисциплине, да га је дозвољено сместити у непостојећу групацију књига са неограниченом маштом. Можда му је најближа подгрупа Бајка за одрасле. Роман ипак има радњу, у којој бивша циркуска играчица троши године свог живота не би ли пронашла збирку прича (казиваних на глини, у пламену, сребру, јабуци... и које све имају своје власнике казивања) о мушкарцу са којим је провела два дана схвативши потом да је суштина љубави у растанку. Та потрага и њу и читаоца одводи до најудаљенијих и најегзотичнијих места на свету, стварајући приче које као да су филмске секвенце изговорене прозрачном, ваздушастом прозом. Део песничког језика овог дрског романа преточен је у слике/цртеже које је осликао главни лик по имену Наско Х. Но, фантазмагорично бајковитим колорним сликама, Атанас Хранов није само „надопунио“ прозу Александра Секулова већ је помоћу њих створио нову, нераскидиву стваралачку целину. А када се саберу снага и присуство лика Наска Х. (алијас А. Х.-а), може се рећи и да је овде проза надопунила њих. Како год било, резултат је изванредан: један од прекрасних примера готово разуларене маште, магије језика и бајковитости. Скоро да до читања ове књиге нисам знао да су бајке за одрасле уопште могуће.
Владислав Бајац

„Роман сладак до ошамућености, опијајући до сласти.“
Гергана Стојчева, критичар