Сачувано од заборава

„Ми тре­ба да се бра­ни­мо сво­јим по­но­сом и сво­јим де­ли­ма, а не мр­жњом. Де­ла огром­не ве­ћи­не љу­ди срп­ско­га ро­да, ма где они би­ли, то и до­ка­зу­ју. За­то сам и при­пре­мио ову књи­гу, при­ку­пио чи­ње­ни­це ра­ди све­сти о на­ма са­ми­ма. Ра­ди са­мо­по­што­ва­ња и бо­гат­сва људ­ско­сти. Овај пут ве­за­но нај­ви­ше за је­дан од­ре­ђе­ни вре­мен­ски пе­ри­од, за Тре­би­ње и Хер­це­го­ви­ну, за крај ода­кле Ру­пи­ћи по­ти­чу, за крај где је ни­кла ло­за Ру­пи­ћа и раз­гра­на­ла се на све стра­не. Освр­ћу­ћи се на по­стој­би­ну у ко­јој је остао прах на­ших пре­да­ка.
Књи­га го­во­ри о исто­риј­ско-кул­тур­ним дра­го­це­но­сти­ма ко­је су нам по­да­ри­ли и оста­ви­ли на­ши пре­ци, на­ши Тре­бињ­ци, Хер­це­гов­ци, све у име очу­ва­ња срп­ског иден­ти­те­та и име­на, кроз бур­на исто­риј­ска де­ша­ва­ња. Казивања су таква да се нараштаји с поносом имају угледати на кога. Ови поменути људи су моји, а ја њихов, и желим да они и њихова дела буду сачувани од заборава, па и на овај начин.“ (из ауторове уводне речи)