Sabrana dela

Huan Rulfo je rekao, ili se priča da je rekao, da imena za svoje likove nalazi čitajući natpise nadgrobnih spomenika po grobljima u Halisku; sa sigurnošću se može kazati samo to da ne postoje imena koja toliko pristaju onima koji ih nose kao što likovima iz Rulfovih knjiga pristaju njihova.

Govoreći o prozi Huana Rulfa, Karlos Fuentes kaže da on zatvara "zauvek, i to zlatnim ključem, temu meksikanske Revolucije, dotad obrađivanu dokumentaristički; seme koje su posejali Marijano Asuela i Martin Luis Gusman, on pretvara u drvo, suvo i golo, na kome vise nekakvi plodovi turobnog sjaja; dvogubi plodovi, blizanci, koje onaj ko želi da živi mora kušati, svestan da sadrže sokove smrti."

Sećajući se prvog čitanja Pedra Parama, Gabrijel Garsija Markes kaže: "Te noći nisam mogao da zaspim dok ne pročitam knjigu po drugi put zaredom; od one strahovite noći kad sam pročitao Kafkin "Preobražaj," nikad nisam bio tako potresen. "

"Pedro Paramo je jedan od najboljih romana hispanske književnosti, ali i svekolike književnosti," izjavio je Horhe Luis Borhes.

"Rulfo nam je," piše Oktavio Pas, "dao sliku, ne opis nego sliku, našeg vlastitog pejzaža. Kao što to važi za D. H. Lorensa i Malkolma Laurija, on nam nije uručio fotografski dokument ni impresionističko platno, već su se njegove intuicije i lične opsesije otelovile u kamen, u prah, u vrtlog. Njegova vizija sveta je zapravo vizija onog sveta."