Сабрана дела 1-12

Мало је редитеља код нас који су тако снажно обележили различите области уметности. Бора Драшковић био је истовремено: редитељ, писац, мислилац театра, професор, филмски аутор, педагог генерација, и један од последњих великих европских театралних авантуриста. Његове књиге показују да је режију доживљавао као много више од позоришног заната. За њега је позорница била место на коме се испитује човекова слобода, истина и способност да се одупре лажи. Најбоље позориште је обично и најхрабрије, записао је једном, а читав његов живот потврђује ту реченицу. Сабрана дела у 12 књига 1. Промена – редитељске белешке 2. Лавиринт – редитељске белешке 3. Огледало – редитељске белешке 4. Парадокс о редитељу 5. Краљ мајмуна 6. Поглед пролазника – путопис 7. Равнотежа 8. Филм о филму 9. Круг маслином 10. Речник професије 11. Милосрдни анђео 12. Дневник повратка Забрана Кад су цветале тикве 1969. године постала је један од најпознатијих симбола притиска политике на уметност у Југославији. Али уместо да га сломи, тај догађај претворио је Бору Драшковића у фигуру моралног отпора. Одбио је компромис и напустио позориште у тренутку највеће славе, уверен да професија не сме да подлегне политичком прагматизму. Тај чин, који је деценијама живео у позоришном памћењу, постао је готово легенда. После тога следе године филма, путовања и рада широм света: Америка, Пољска, Индија, Норвешка, Блиски исток… У његовим књигама непрестано се појављују Црњански, Бекет, Јонеско, Булгаков, Гротовски, Брук, Кавалерович, Александер Петровић, Андрић, Меша Селимовић. Ове књиге сведоче да Боро Драшковић припадао великом европском разговору о уметности и човеку. Али можда је највећа вредност ових Сабраних дела у томе што откривају и једног дубоко личног Бору Драшковића: човека сеоба, губитака, повратака, породичних успомена и непрестане чежње за домом. У позним књигама, нарочито у Милосрдном анђелу и Дневнику повратка, исписане су странице изузетне књижевне снаге, у којима се лична судбина преплиће са распадом једне земље и једног времена.