Са силама немерљивим и Људи говоре

Са силама немерљивим (1927) је кратки лирски роман који представља заокрет у стваралаштву Растка Петровића. До овог романа писац егзистенцијалне проблеме посматра са становишта телесног, физиолошког и биолошког, да би сада овим проблемима дао метафизичку и филозофску основу.
Људи говоре (1931) сматра се врхунцем стваралаштва Растка Петровића: уједно је и веома занимљив путопис, и аутопоетички и авангардни програмски текст. Како је роман у целости дат кроз дијалог, говор постаје формула наративног поступка. Кроз лак свакодневни разговор становника малог језерског острва роман скоро неприметно доноси дубоку трагику људског постојања.