Са друге стране светлости

Сећања никада не одлазе потпуно.

Она се повлаче у тишину, са друге стране светлости, мењају облике и боје, али остају – као сенке на зидовима душе. Нечујне, али присутне.

Невидљиве, док их не дотакне светлост тренутка.

Филозоф у нама зна – оно што називамо прошлошћу није иза нас.

Она је испод нас, око нас, у нама. Сећања су огледала у којима се препознајемо, па макар и кроз сенке.

И зато од њих не треба бежати, већ их разумети. Јер у њиховим обрисима често лежи истина о томе ко смо заиста.