Ruke pune sunca

PESNICI LUZOFONE AFRIKE, VEŠTO KORISTEĆI POETSKE SIMBOLE, DOČARAVAJU SUNCE KOJE OBASJAVA NJIHOVE ZEMLJE, PRUŽAJUĆI RUKE I KA NAMA.

Ru­ke pu­ne sun­ca je pi­o­nir­ski pro­je­kat Udru­že­nja pri­ja­te­lja lu­zo­fo­ni­je ko­ji je po­kre­nut na ini­ci­ja­ti­vu dva­de­set mla­dih pre­vo­di­la­ca, di­plo­mi­ra­nih fi­lo­lo­ga i stu­de­na­ta por­tu­gal­skog je­zi­ka, sa ide­jom da se ob­ja­vi an­to­lo­gi­ja sa­vre­me­ne po­e­zi­je lu­zo­fo­ne Afri­ke bu­du­ći da je ova po­e­zi­ja na­šoj pu­bli­ci pri­lič­no ne­po­zna­ta.

An­to­lo­gi­jom je ob­u­hva­će­no de­vet­na­est sa­vre­me­nih pe­sni­ka iz pet afrič­kih ze­ma­lja - An­go­la, Gvi­ne­ja Bi­sao, Mo­zam­bik, Sao To­me i Prin­ci­pe i Ze­le­nort­ska ostr­va - me­đu ko­ji­ma su pe­sme

Ma­nu­e­la Ru­i­ja, On­dža­ki­ja, Ru­i­ja Du­ar­tea de Kar­va­lja, El­de­ra Pro­en­se, Mie Ko­u­ta, No­e­mi­je de So­ze, Ru­i­ja Knop­fli­ja, Se­ba­šti­jaa Al­be, Al­de do Ešpi­ri­to San­to, Fran­si­ška Žo­zea Ten­rej­ra, Ma­nu­e­le Mar­ga­ri­do, Ar­me­ni­ja Vi­ej­re, One­zi­ma Sil­vej­re i dru­gih.

Priređivači: Fransiško Nazaret, Ana Lukić, Bojana Adamović