Romantični egoista

Ova priča počinje 2000. godine. Oskar Difren ima trideset četiri godine. To je jedan fiktivan pisac, kao što, jelte, postoje umišljeni bolesnici. Svoj dnevnik vodi u štampi, da bi u život uneo strast. Egoista je, kukavica, cinik i opsednut seksom – ukratko, isti kao i svi muškarci.

„Dobar dan svima! Ja sam Oskar Difren, romantični egoista, neurastenični neznabožac. Gledam plavuše na biciklima. Volim jastoga na žaru, zakonom zabranjenu travu, hrskave uštipke, velike grudi boje kajsije, ljudsku nesreću.“

„Ljudi misle da će, kako stare, oguglati na sve, ali to nije tačno: zaljubljujemo se svakodnevno, i za to nam je dovoljan jedan pogled, ili zvonak smeh kojeg se srce odnekud seti. Nego se, jednostavno, uzdržavamo, jer znamo kuda to vodi.“

„Biti zaljubljen, to znači biti u čudu. Kad to stanje čuda mine, eto kraja. Često zaboravljamo da ljubav čini devedeset odsto znatiželje spram svega deset odsto straha da ćete umreti ostavljeni kao izanđalo govno.“