Roman o Londonu – Miloš Crnjanski

Zima 1946/47. bila je najhladnija i najsnežnija u Londonu otkad se pamti: temperatura je padala i dvadeset stepeni ispod nule, snežni nanosi dosezali sedam metara, zemlju su paralisale nestašice uglja, struje i hrane. Da bi zagrejao stan, Džordž Orvel pali nameštaj i dečje igračke. London su poklopili težak smog i ledena hladnoća. U jednom londonskom predgrađu te zime žive Miloš i Vida Crnjanski, bez novca, dostojnog posla i nade. Očajni su i „vrlo blizu samoubistva“. Usred tog beznađa, Crnjanski počinje da piše roman o jednom drugom izbegličkom paru, ruskom knezu i belogardejskom oficiru Nikolaju Rodionoviču Rjepninu i njegovoj ženi Nađi. S krahom kontrarevolucije, oni su izbegli iz Rusije 1920, i godinama se kao nikome potrebna „raseljena lica“ potucali po Evropi, da bi se obreli u Londonu pod nacističkim bombama. U vreme kad roman počinje, te zime 1947, Rjepnin ima pedeset tri, Nađa četrdeset tri godine. Izgubljeni su u lavirintu velikog, tuđeg grada, brodolomnici carske Rusije i Evrope smrvljene  u svetskim ratovima. Uplićući u njihovu sudbinu sopstveno iskustvo i osećanje sveta, Crnjanski 1971. objavljuje  Roman o Londonu , knjigu o samoći i ljubavi, vernosti i smrti, gradu i otadžbini, beznađu i bezdomnosti, delo za koje će hrvatski esejista Igor Mandić reći da je najveći roman srpske književnosti.