Ribe nemaju noge

Keblavik je gradić na krajnjem jugu Islanda, okružen poljima crne lave i prikovan uz obalu mora, u kome, kaže pisac Jon Kalman Stefanson, postoje tri strane sveta: vetar, okean i večnost. Životi meštana Keblavika zavise gotovo u potpunosti od američke vojne baze,provodnika američkih uticaja preko kojih su se oblikovali islandska kultura i etika od pedesetih godina 20. veka do osvita novog mile­nijuma. Upravo se u Keblavik vraća pisac i izdavač Ari – nekoliko godina nakon što je napustio ženu i troje dece – kako bi video oca koji leži na samrti.

Povratak budi sećanja kroz koja se postepeno odmotavaju niti ličnih tragedija i kao četkicom nanose slojeviti potezi u stvaranju porodičnih portreta tri generacije. Istorija jedne porodice prepliće se sa prelistavanjem mentalnih slika detinjstva i mladosti, i sećanja na jednu devojku kojoj se Ari u mislima celog života vraća.

Prelepe rečenice pune duha, jednostavnost s kojom autor opisuje preteške teme, dubina njegovih misli i nagoveštaja, toplina emocija, duhovitost i ljudskost kojima je prožeto pripovedanje, daju poetsku notu proznom okviru, a ovaj roman čine punim života.