Због своје журналистичке информативности Репортаже из авијације Станисава Кракова јесу и изванредан опис епохе у којој су настајале и то подједнако на њиховом унутрашњем (Југославија) и спољашњем плану (Европа и шире). Док их читате пред вама се материјализује комплексност међуратног света (посебно кроз микропортрете људи – од механичара на аеродрому до највиших државних и војних званичника), баш као што се указује и његова уметничка страна која је у лету авионом видела и до тада невиђену промену перспективе која води и ка жанровској иновацији, стварању нове путописне форме, авијатичарске
репортаже као истинске садржајно-формативне новине у којој се факти и фикција преплићу у – дословно – надземљској перспективи. Нико у српској књижевности није тако и толико писао о ваздухопловству као Сранислав Краков, чак ни Милош Црњански који је, као и он, био велики поклоник авијације.
Младен Весковић