Replikanti i društvo: eseji o društvenoj psihopatologiji

Iz realne istorije, kao podsetnik, znamo da su u nestanku najvećeg broja prethodnih civilizacija najviše kumovali upravo ovakvi faktori nezdravih ljudskih tendencija, odnosno njihovo nametanje zakonima razuma ili pak previđanje značaja zakona prirode, u omnipotentnom zanosu ludila i neznanja.

LJudi su samo deo prirode, a povratna sprega sila je neminovnost u sveobuhvatnoj uzajamnoj povezanosti. Jedino ludaci neće to da prihvate, a budale ne mogu to da razumeju. A oni bi uvek da preuzmu kormilo u svoje ruke.

Čovek i njegove zajednice mogu samo da se uklope ili ne uklope u već određeni sistem. Psihopatološki manevri koje oni prave, bili oni čak shizofrene negacije realnosti, samo su privremeni pokušaji nametanja nezdravog nad zdravim, odnosno ludila nad realnošću.

Kraj ovog procesa uvek je jedan te isti – nestanak.