Крајем XИX века, паралелно са “модернизмом”, космополитским покретом који је шпанској књижевности донео пуно новина на пољу форме, стила и језика, комбинујући елементе симболизма и дух космополитизма, рађа се чисто шпански покрет - идеологија такозване “генерације 98”, условљен историјским приликама на иберијском полуострву, који у својој бити представља покушај идеолошко-националне реформе. У Шпанији настаје нови сензибилитет који се бави ситним детаљима, повлачењем у себе и критичким ставом према такозваном “шпанском проблему”. Један од претеча “генерације 98” био је Леополдо Алас “Кларин”, професор права на универзитету у Овиједу.. Његова дела представљају почетак једне нове врсте литерарног стваралаштва, због чега га данашњи историчари књижевности и књижевни критичари сматрају једним од највећих приповедача у свеукупној историји шпанске књижевности.