Речник ужичког говора, са 11.000 одредница и 1.500 израза, дијалектолошки је речник говорног подручја које обухвата четири говорна идиома: ужички (Златибор, Ужице, Пожега, Косјерић) санџачки (Прибој, Пријепоље, Нова Варош), соколски (Бајина Башта) и моравички (Ивањица, Ариље). Један од најеволутивнијих штокавских говора западносрбијанског типа, говор ужичког краја представља прелаз између суседних дијалеката Босне и Херцеговине и дијалеката Србије. Цвијетићев речник обрађује првенствено оне речи тога говора које морфолошки и фонолошки одступају од српског језичког стандарда, обогаћујући речничке чланке карактеристичним локалним изразима, дајући примере њихове употребе забележене у дијалектолошким речницима и збиркама и књижевним делима писаним на ужичком дијалекту.