Антипословице су експресивни изрази настали као резултатврло разлицитих структурно-семантицких трансформација не самопословица, већ и изрека, крилатица, афоризама, познатих политицкихпарола, фраза, изјава и еуфемизама. Обицно се користе за сатирицно,ироницно или хумористицко коментарисање одреЦене ситуације,догаЦаја, лицности и слицно. У српским антипословицама доминантнаје политицка и социјална компонента, мада има и цисто хумористицкогпоигравања језиком. За разумевање већине антипословицанеопходно је познавање социјалног и језицког контекстау којем су настале. За разлику од руских, америцких и енглеских антипословицакод којих се у објављеним зборницима аутор најцешће не наводии које се сматрају делом народног стваралаштва, аутори српскихантипословица обицно су познати.