Речник сленга

Избор одредница у овом речнику био је условљен схватањем о томе шта спада у сленг. Изостављени су терминолошки жаргонизми – изрази којима се служе само људи одређене струке, а да при томе нису званични ни учени називи. Нису увршћени ни вулгаризми којима се на познат, мада у већини ситуација неприxватљив начин називају поједини делови тела и телесне радње. Свака одредница или пододредница, као и њихови еквиваленти у другим језицима, праћена је податком о значењу које је једноставним стандардним изразима дато у заградама. Еквиваленти су бирани тако да се  употребе не само стилски и денотационо (по ономе што у стварности означавају) него и да буду најближи слици, а понекад и звуку који су везани за изворни облик.Значења речи у сленгу обично су мање прецизна од значења стилски неутралних или књишких речи, а нарочито од значења термина. На важности добијају њихова конотација, асоцијативност, афективност и изражавање личног говорниковог става. Корисницима овог речника често се нуди више еквивалената, поготову на српском језику, како би се они сами определили за најбоље решење у тексту који треба превести. , саиздаваштво са Београдском књигом, треће допуњено издање