Rasprave i matematički dokazi: O dve nove nauke koje se bave mehanikom i lokalnim kretanjima

Za duhovno stanje jedne nacije, imajući na umu naučnu zajednicu ali i laike, od suštinske važnosti jeste dostupnost naučnih remek dela koja će večno ostati u nasleđu čovečanstva. Nauka nam je omogućila jedan sasvim novi pogled na svet, razotkrila nam je svu čudnovatost prirode, ali nam je takođe pomogla i da se oslobodimo okova antropocentričnog pogleda na svet koji je obeležio stanje svesti ljudskog roda tokom ogromnog perioda čovekove istorije. Nauka, koja predstavlja jedno od temeljnih čovekovih poduhvata putem koga on ostvaruje svoju istinsku prirodu u vidu traganja za odgovorima, umnogome je promenila naš način života.

Jedan od najčuvenijih mislilaca i genija ljudskog roda svakako je i Galileo Galilej (1564 – 1642), koji zajedno sa Nikolom Kopernikom, Johanom Keplerom, Isakom Njutnom i Albertom Ajnštajnom zauzima centralno mesto na pijedestalu vrhunskih naučnika koji su ljudski duh i spoznaju uzneli do sasvim novih sfera sveta i univerzuma čiji smo neizostavni deo.

Galileo Galilej, izuzetni i vrhunski matematičar iz Pize kome dugujemo temelje moderne mehanike i fizike, zastupao je heliocentrični kosmološki sistem koji je bio u saglasnosti sa Kopernikovim proračunima. Naravno, ovaj model kosio se sa Ptolomejevim geocentričnim modelom koji je predstavljao vladajuću crkvenu dogmu jer je upravo zahvaljujući tom modelu čovek mogao da pretenduje na privilegovano mesto u kosmosu i poretku stvari.

U svom delu Dijalozi posvećeni dvema novim naukama, koje je objavljeno godine 1638. u Holandiji, čuveni naučnik u vidu dijaloga izlaže svoja učenja o kretanju tela i snazi materijala. Pomenuta knjiga predstavlja najveće i najvažnije Galilejevo delo u kome je on na sistematski način u vidu dijaloga izložio osnovne zakone mehanike i kretanja odnosno zakona slobodnog pada, ubrzanja, kretanja po kosoj površini koje predstavljaju osnovu kinematike čvrstih tela. Veliki naučnik u svom finalnom delu sistematski izlaže svoja prethodna otkrića koja su kod njega oformila stav zbog koga je morao da plati visoku cenu koju je postavila inkvizicija, ali samim tim umnogome je doprineo da se sruši jedna dogma po kojoj Zemlja počiva u središtu univerzuma zahvaljujući čemu je ostao upamćen kao jedan od najvećih i najvažnijih predvodnika slobodne i racionalne naučne misli oslobođene od stega autoriteta. Pri tome ne smemo da zaboravimo da je i sam Galilej studiozno posmatrao kretanja četiri najveća Jupiterova satelita Evrope, Ia, Ganimeda i Kalista, koji po njemu danas nose ime i Galilejevi sateliti. Njegova sistematska posmatranja su i eksperimentalnim putem definitivno potvrdila tačnost heliocentričnog sistema.


SADRŽAJ
GLAVNIH STVARI О КОJIМА SE RASPRAVLJA U ОVОМ DELU
RAĐANJE MODERNE NAUКE, 5
PRESVETLOM GOSPODARU GOSPODINU GROFU OD NOAJA, 19
ŠTAMPAR ČIТAOCIMA, 21

I: PRVA NOVA NAUКA О OTPORNOSTI ČVRSТIH TELA NA LOMLJENJE
Dan prvi, 23

II: ŠTA ВI MOGAO BIТI UZROK UNUTRAŠNJE POVEZANOSТI
Dan drugi, 114

III: DRUGA NOVA NAUКA О LOКALNIM KRETANJIMA, ODNOSNO О RAVNOMERNOSТI, О PRIRODNO UBRZANOM
Dan treći, 151

IV: О NASILNOM, ILI UISТINU О PROJEKТILIMA
Dan četvrti, 234