Милутин Крунић био је српски поручник у Првом светском рату и слависта чувеног Беркли универзитета у САД. Све у вези са Крунићем било је загонетно и јединствено: и живот, буран и несталан, и његова дела, романтичарска, а у исто време реалистична и мрачна.
Крунићеве аутобиографске приче су објављене у САД, на енглеском језику, и није познато да су до сада разматране у српским књижевним или историографским круговима, што данас само истиче њихов значај. Посебно је значајна збирка коју је објавио под насловом Сербиа цруцифиед. Тхе бегиннинг (Бостон – Неw Yорк, 1918) садржи четири приче из Првог светског рата, када је био активан српски официр. Оне се хронолошки надовезују једна на другу и говоре о судбини чете којом је командовао у борбама против Бугара. Он, у духу времена, даје идиличне слике о српском народу и његовој култури, али читаоца не штеди описа ратних страхота које је лично доживео – смрт недужних и слабих, мајки, деце, блиских пријатеља, ни сурове филозофије живота, по којој добре људе не затиче увек награда, као што и лоше не стиже казна за њихова дела.