Раскршћа кривице

САДРЖАЈ

Сажетак, 18
Посвета, 20
Реч захвалности, 21
Увод, 24
Саветодавна психологија, 36
Света тајна покајања и исповести, 92
Кривица, 229
Истраживање, 336
Закључак и идеје за будућа истраживања из ове области, 363
Литература, 370
Табеле и графикони, 401
Белешка о аутору, 434


Докторска дисертација протојереја-ставрофора др Милоша Весина „Раскршћа кривице” представља јасан доказ Воље Божије да се на светлост дана изнесе вишедеценијски теоријски опус који хармонично садејствује са искуством, у свој слојевитости која је богато утемељена на високопробраној поузданој литератури. Речи које бих посебно истакла, а прожимају се кроз цело дело, су: јединственост, непоновљивост и, од свега најважније - осећај за саборност...

Кривица и исповест су до те мере узајамно повезане и прожимајуће код човека активне савести, и када тихују, и када нагоне. Таква сложеност не даје потпуну, често ни делимичну сигурност, и порука је јасна, и гласи: уколико човек не живи у пуноћи суживота - у интеракцији Бог-човек-ближњи-Бог -тада се усложњавају и умножавају кривице, и човек никако не успева да разлучи шта је нормална кривица, а где је граница патолошке и абнормалне кривице. Здрава савест буди нормалну кривицу, и аутор је брижљивим именовањем теме - Раскршћа кривице - поставив смерницу за уску стазу на којој нема расипања.

Др сц. мед. Јелена Обрадовић


Психолози, психотерапеути, психијатри и свештеници требало би и чешће и чвршће ga сарађују, без зазирања једних од других. Радећи заједно, ми не улазимо у компетенцију једни других.

Пуноћа светоотачке психологије извире из библијско-аскетско-светотајинског приступа човеку као носиоцу лика Божијег у себи, човеку који је по избору своје слободе склон греху, али и тада, или рецимо отворено - тек тада - у дубины своје огреховљености - он је и гладан и жедан радости. Не радости као самозадовољства, ни радости као усиљеног смеха, већ радости која је у покајно-исповедном загрљају у наручју Оца Небескога, Који опрашта и увек изнова враћа човеку оно првобитно достојанство.

Доследном применом аскезе као саставног дела непрестаног усавришвања на које смо сви позваны, Свети Оци су постали истински дубински психолози, јер је њихова реч о души, о духу, али не мање и о телу, израсла не на основу прикупљеног „академског" знања неких других и далеких људи - већ на плодној земљи лично проживтљеног искуства.

Проблем кривице је увек проблем мањка љубави. Што је јача и постојанија љубав, мање је кривице, а више здравља у нама.

о. Милош Весин