Рајске изреке

У стиховима и поетским записима књиге Рајске изреке стичу се битне путање већ полувековног помног духовног испитивања Миодрага Павловића. Песников умни поглед упућен је, колико у нутрину бића песничког субјекта толико и у свакидашњу оспољену стварност, и проткива дубине националног, овдашњег и његовог, колико и људског искуства са других тачака света. Крајњи циљ тог проницања јесу сталности човечанског, ствари основне. А код Павловића, изнад свега, видимо сталност у присуству културе као подлоге и водиље песничком појединству у непресушном изрицању света и самоизрицању.Шта показују песнички текстови Миодрага Павловића, а важно је, чак пресудно за наше укупно културно окружење? Показују, делатно, како се индивидуалним посвећеним напором може превладати оно знано осујећење српске културе због насилног и дугог раскида са њеним темељима. Када читамо култивисане и сабране ретке Павловићеве поезије у различним облицима, осетимо као да између, на пример, Доментијана и његових далеких песничких потомака у нашем времену, развојна нит и није била прекидана. Књига Миодрага Павловића Рајске изреке принос је који заокружује и крунише његову замашну и плодоносну песничку мисију.