Преводити текстове Нандора Гиона незабораван је доживљај. Његов опчињавајући нараторски стил усхићује како читаоца тако и преводиоца, који је током превођења истовремено и читалац. С обзиром на то да су намењени превасходно млађој популацији, аутор нарочито јасно и живописно приповеда у својим омладинским романима, у које сврставамо и роман Рафал за једно црног бивола.
Реченице Нандора Гиона оно су што чини препознатљивим његов стил и у овом роману. Најчешће су оне просто непроширене у оквиру сложених или вишеструко сложених реченица. Олакшавајућа околност у оваквим, понекад компликованим, преводима јесте јасан логички ток котрљајућих реченица. Просте реченице које граде сложене увек су разумљиве, тако да од преводиоца захтевају најчешће максималну концентрацију, и уколико му сама радња, опис или карактеристика јунака (или животиња) из романа привуку пажњу, сложене реченице ће и на другом језику стварати успешно. Атмосферу дела чува преводилац под условом да и сам, као читалац, емоционално доживљава текст.
Гионове дијалоге и у овом омладинском роману чине кратке, просте или непотпуне реченице. На тај начин оживљавају се јунаци, а разговор постаје толико веродостајан, као да у њему учествује и читалац (преводилац), или као да је барем присутан приликом разговора. Ово „укључивање“ помаже преводиоцу да јунаци романа и на другом језику причају исто тако непосредно и природно, као на мађарском језику.
Јунаци романа већином су мештани Србобрана, али не говоре наречјем. У дијалозима доминира разговорни стил, ретко су они обојени дијалектизмима, тако да је и ова чињеница приликом превођења олакшавајућа околност. Напоменула бих да је важно било да мост у Србобрану не буде преведен као Сексеров мост, већ као Сексерова ћуприја, јер га Србобранци и људи из околине српске националности, тако називају.
Јоланка Ковач – преводилац
