Radosne vesti na papirnim avionima

Jednog vrelog letnjeg dana u Barseloni krajem osamdesetih godina prošlog veka, sećajući se strahota iz varšavskog geta koje je čudom preživela, stara gospođa Pauli odlučuje da decu iz kraja obraduje radosnim vestima, kako bi im detinjstvo bilo makar malo lepše.
I poleteše papirni avioni sa njenog balkona...
U ovom kratkom romanu, kojim Huan Marse odaje vanrednu počast sećanju i sreći, neke stare reči, kao što su upravo sećanje i sreća, prenete perom ovog majstora fine literature, odjednom izgledaju kao da su nove, kao da su baš sada prvi put izgovorene i zapisane.