Бавећи се темом најранијег периода уобличавања Цркве, ова студија полази од прве хришћанске заједнице у Јерусалиму коју су предводили Исусови ученици, а завршава се ширењем хришћанства у различитим областима Римског царства. Пратећи све већа искушења са којима се суочавала Црква, почев од њеног рађања преко одвајања од јудаизма па до борбе против гностичких и паганских утицаја, аутор показује како су рани хришћани продубљивали своју оданост апостолском предању кроз борбу са унутрашњим и спољашњим изазовима.
Аутор се обраћа широј читалачкој публици, али и научним круговима, дајући одговоре на популарна питања: да ли се Исус женио; ко је одговоран за paспеће; какав је однос између философије и теологије; како је настало Свето писмо?
Студија се завршава учењем оца Цркве, Иринеја Лионског, који представља лик Цркве обликоване служењем, раним канонским наслеђем, симболом вере и отвореношћу према свету – Цркве која hе постати узор, модел и чврста основа за сопствени раст у наредним вековима.