Путокази, књига I

Православна читанка
           Стогодишњица рођења митрополита Михајла прошла је у Српској Цркви без икаквог видног обележја значаја тог датума. Први септембар, дан рођења овог великог јерарха протекао је као обичан дан, и ако су тога дана требали да се окупе око његовог гроба, а не у Новом Саду, сви чланови наше јерархије, и више и ниже, и ту да се посаветују како треба водити Српску Цркву и како је извести из овог хаосаа у који је запала, после његове смрти. Чијом кривицом? О томе ће историја дати свој дефинитивни, неумитни суд тек онда када дела главних виновника садањег стања у Цкрви постану предмет историје.

             Ко је Митрополит Михајло? Најтачнији би одговор био: Златоуст Српске Цркве. У времену изграђивања наше Цркве он је био та осовина која је покренула точак нашег црквеног живота. Колико богословских дела и колико добрих дела непосредних, путем јавних фондова, носе име овог славног Владике! Где су они многобројни ђаци његови, које је он слао у Русију ради школовања да подигну свој глас противу неправде која се сада чини њему мртвом? Изгледа да се код Срба најбрже задобрављају добра дела. Ми би још и разумели Маовићевце, но никако овај већи део којима је Митрополит МИхајло тако много учинио
…