Путници мога времена

Пуници мога времена – пут у свевреме

У четрнаестој по реду књизи Марице Лукић сусрећемо путнике њеног времена, свакодневне ликове, обичну градску или сеоску свакодневицу, људе који су можда отишли заувек из нашег видокруга, а можда их препознајемо баш данас негде крај нас…

И тако из приче у причу срећемо нове ликове који су завредели да буду описани једноставним језиком доброг приповедача… све су то аутентични, памтљиви, али и препознатљиви ликови у различитим животним ситуацијама.

Када, на пример, у причи Лажија слика људске слабости заглибљене у лажне наде Марица Лукић то чини богато разбокорено и читаоца наводи да тражи паралеле у свом видокругу.

Ове приче су у својој основи слике нарави, ситуација, живота, неочекиваних догађаја и људи у њима, а приповедачко око Марице Лукић сваку је појединост приметило и евидентирало.

Овде нема неважних детаља, свака реченица учествује у градњи јединствене слике.