Путница

Зар сам то ја? У бунилу, сасвим као да је сан, посматрам брод којим ћу путовати. Неће то трајати дуго, али ја се плашим путовања. Спрема се невреме над Каналом, ужасни црни облаци. Огромни таласи, тамно сиви, ударају о докове. На обали сам и не знам где да се склоним. Велику дизалицу као да руши налет ветра, а велики, велики талас као да потапа брод. Помишљам да се склоним са обале, у цркву (и већ сам тамо), али њени зидови подрхтавају, купола се надима као рибљи мехур. И изненада, невреме пролази а да нисам ни приметила, и мени је жао што је тако брзо прошло. На доковима слузава морска трава, угинула риба, комад даске, а облаци се мирно спуштају на узбуркано море, сад већ светлуцави као магла.