Пут савршенства

Тереза из Авиле сматра се за прототип аутентичног феминизма; њен немир је чежња да незадрживо напредује кроз страсна искуства хришћанског живота; њена скитња, неуморни походи прашњавим путевима Кастиље и Андалузије за љубав Христа, свог мистичног Женика, где, међутим, обавља сасвим конкретне, земаљске послове око оснивања манастира реда који је реформисала, конгрегације босих кармелићана. Тереза из Авиле писала је о четири главна животна искуства, телесном, интелектуалном, моралном и духовном, као да слаже шарена стакла у калеидоскопу: сви елементи склапају се, комбинују и мењају приказујући њен сложени лик из мноштва углова. Прича о овом спису почиње причом о манастиру за чије сестринство је у први мах била написана.

Повест о „Новом животу“ Тереза започиње управо тиме како је 1562. у Авили основала ред реформисаних босоногих кармелићанки, и први у низу, манастир Светог Јосифа, у скромној кући која, како касније бележи у Путу савршенства, „неће направити велику буку када се буде срушила на дан Страшног суда“.