Autor: Хорхе Букај
Strana: 307
► Ostali detalji

Хорхе Букај Након што смо прешли четири главна пута ка спознаји себе и других и пошто смо пронашли начин да достигнемо срећу која је, као жеља и дужност сваког од нас, коначни циљ нашег унутрашњег путовања, Букај нас усмерава да истражимо шта долази после среће. Иако је срећа „врх планине“, она није и крај пута. Аутор нас позива на ново путовање, и то возом, „од незнања од кога сви почињемо, изнова и изнова, ка мудрости до које можда никада нећемо стићи, чак и када смо јој сваким даном све ближи“. Овај пут, истиче Букај, није обавезан, он је могућност и ништа више (и ништа мање) од тога. Јер, укрцавање у воз који води ка мудрости укључује одлуку да оставимо за собом све умирујуће извесности, наслеђене истине и стечена знања. На Пут мудрости одваже се они који су спремни да пођу у потрагу за највећим од свих знања – познавањем самог себе.