Пут ка усправној земљи: модерна српска поезија и њена културна самосвест

Књига Драгана Хамовића Пут ка усправној земљи резултат је промишљеног и систематичног поетичког истраживања српскога пјесништва кроз вријеме. Тако је могућно пратити и развој српске поезије двадесетога стољећа из једне „проблемске“, утврђене тачке – из њене „културне самосвести“ – што је већ у поднаслову књиге истакнуто („Модерна српска поезија и њена културна самосвест“). Наслов Хамовићеве књиге несумњиво алудира на наслов једне од најзначајнијих и најстроже компонованих збирки модерног српског пјесништва – на Усправну земљу Васка Попе – чији је енглески превод седамдесетих година XX вијека значио недвосмислену афирмацију српске модерне поезије засноване на националним симболима и потврду високе мјере модерног српског пјесништва у контексту свјетске књижевности. Наравно да је такво усмјерење пратио и другачије идеолошки усмјерен ток који је имао такође утицај на развој српске поезије и мисли о њој. Хамовићев Пут ка усправној земљи прати један моћан ток развоја српског пјесништва који тежи превладавању дихотомије „националног тла и модерности“ и тежи успостављању континуитета у поезији и култури.Проф. др Јован Делић (из рецензије)