Пупољак

Некима је дато да буду песници. Теодорин песнички првенац представља отелотворење те датости која се попут мреже од беле раде (песма Хировито теби), сунчеве невесте, спушта на нас тражећи удомљење својом топлином и светлошћу. Када се њени красуљци стихова устане у наша избраздана срца, они га лече и окрепљују пољима детињства и надолазећих младалачких ишчекивања. Теодора Томановић млада, талентована особа, улази у песнички свет литературе стављајући на олтар Поезије пехар наточен синкретизмом искрене и чисте душе.

Дискурс Теодориног постојања јесте стара познаница људи – љубав. Она је услов њеног опстанка за који се бори латицама својих речи са нагласком на машту у програмској песми Глас са перона. Као што јој име садржи значење Божјег дара, тако Теодора нама свима несебично дарује лепоту себе.

Да се за песнички позив не може бити ни премлад ни престар, а ни неискусан потврђује Теодорина збирка песама.

проф. др Јасмина Пивнички