Психичке особине Јужних Словена

Психичке особине Јужних Словена представљају други део познате Цвијићеве књиге Балканско полуострво – Антропогеографске особине, чији је први део објављен још 1912. године. Студија Психичке особине Јужних Словена објављена је пре Цвијићеве смрти само на француском језику, како је изворно и написана. После Цвијићеве смрти, 1927. године, књигу је превео и приредио за штампу Јован Ердељановић, један од најсигурнијих настављача Цвијићевих антропогеографских научних истраживања.

У књизи се, из поуздане научне и методолошке перспективе чувеног српског и светског географа и антрополога, разматрају основне психичке, етничке, духовне, социјалне и друге особине становника целог Балканског полуострва а не само Јужних Словена, којима је с разлогом посвећено највише страница ове изузетно значајне књиге. Она је значајна не само као кључно научно дело једног географа, него и као дело које објашњава генезу и разлоге неких историјских и политичких одлука српске интелектуалне и политичке елите на почетку XX века које су довеле до стварања заједничке државе Јужних Словена, а које су у неком виду исто тако биле узрок њеног распада крајем XX века.

Основни психички типови јужнословенског становништва, динарски, панонски, моравско-вардарски, централни, источнобалкански и други, при чему се највећи део научне грађе и закључака истраживања односио на Србе, умногоме су неизмењени и до данашњег дана, па је стога актуелност ове књиге, и поред великих научних резултата у тој области који су у међувремену обелодањени, остала и даље неоспорна.