Први или последњи петлови

…Кроз контекстуални оквир и емотивну спону, осећа се духовна, хришћанска, златна жица, што задржава пажњу читаоца. Дозволимо овом роману Мирјане Миланков да нас понесе, јер свакако право задовољство је читање, у посебном тренутку и прилици, у инспирацији, у подстицају, јер „таленат је мираз добијен на дар од Бога“, а наша списатељица га очигледно поседује…

Мирјана Штефаницки Антонић

…Роман „Први и/или последњи петлови” писан је читљиво, природним језиком обичног свакодневног живота са тековинама мимезе, представљања стварности конвенцијама психолошког високог реализма и тежњом ка авангардној „оптималној пројекцији”, блиској имажинизму и рурализму. Све то, од прве противречности сукоба социјабилности у пишћевом алтер егу, описали смо језиком науке о књижевности као женски рурализам, женски јесењинизам…

Јулијан Тамаш

…Ни многи трагични догађаји, ни тешки судари главне јунакиње са неумитном пролазношћу и губицима, ни у једном тренутку не успевају да сруше њену неисцрпну веру у смисао и лепоту постојања. Пред нама је књига о љубави у свим њеним облицима и у свој њеној лепоти. До последњег тренутка и после њега. Ово је заправо роман о бесмртности живота…

Мирослав Алексић

…Бритак језик, и онај ријечју исказан и онај који је у књижевности захтијеван, и брзе мисли, оне које се рађају у „изазовима хода по ивици/живота/” и оне које дају динамику схватању бити постојања, достатно успијевају да читаоца саживе са садржајем сваког корака писаног мисаоног остварења аутора који се не устеже да на аутобиографско проживљавање личи…

Милорад Мишо Ђурђевић