Проза промене: деконструкција-конструкција, конвенције и иновације у савременој српској прози 1950-1990.

Друга половина двадесетог века, како аутор ове студије аналитички исцрпно показује, разматрајући низ пробраних остварења из године у годину, била је период бурних, често жестоких, али делом и плодних превирања у српској прози. Најпре учестало сучељавање различних, оштро дистингвираних концепата, поступака и поетика задуго је сугерисало представу о сталним променама као једином општем  „кључу“, да би, с временом, настајућа проза почела да инклинира ка извесном смирају, а фактички  „равнотежи“ и прожимању дотад опозитних тенденција, као могућем новом креативном и ауторском исходишту.