Прота Милорад Голијан: Трагови

Глава I

            Наша прича почиње у крчми. Да је ово деветнаести век, или бар прва половина двадесетог века, прича би могла почети у некој од друмских кафана.

             Изашло се из деветнаестог, а и двадесетог века, па се све променило. Уместо блатњавих цести, механа и крчми онога времена, сад су асфалтиране траке ауто-путева. И са једне и са друге стране ових саобраћајница изграђене су бензинске пумпе и под истим кровом смештени су ресторани, кафане и продавнице.

             Наш Јован изашао је из куће да очи одмори. У сивом јесењем, односно полузимском дану кратког даха и ружног полумрака и није ништа друго могао радити до дружити се са књигом. Уморио се од читања и осећао је потребу да изађе. Изашао је и упалио стари ауто што лети и зими стоји испод прозора стана и кренуо најкраћим путем што води из Града 
…