Да ли је могуће у једној сумарној и панорамској књизи представити актуелну српску поезију млађе генерације у њеној флуидности и разноликости, а притом не подлећи генерализацијама, прећуткивањима, спорним подразумевањима и разним другим облицима уопштавања која су нетачна у истој мери у којој су и тачна? Песничко стасавање бројних аутора који су, не само преко поезије већ и теоријским доприносом, превођењем, уређивачким послом и есејистиком, све више присутни у књижевном животу, показује да је један такав напор потребан и основан. Како објективни избори, прегледи или антологије поезије по мишљењу приређивача не постоје, тако је и избор који је пред читаоцима субјективан, и одраз је афинитета приређивача како на нивоу избора песника, тако и на нивоу избора песама.
(Владимир Стојнић)