Прохуја

Ко сам у ствари ја
Дуго,дуго, од самог рођења
седим на трави
под старом јабуком у плавим брдима –
читам једну књигу
и гледам једно небо
Замишљам:
негде постоји библиотека
велика као град
са хиљаду књига
и хиљаду небеса
Све ме то тамо чека и зове
јер тамо припадам
*
Дуго и предуго
до саме своје смрти
живим у библиотеци
са милион књига –
небеса, мора, лица, језика
Помишљам:
негде високо у брдима
под јабуком, на чистој трави
чека једна књига
ненаписана
и у њој моје рођење
јер тамо и ја припадам