Проговори да те видим – Шта твој говор говори о теби?

Хаџи-Боричић показује врло широко лингвистичко образовање, али и храброст да се ухвати у коштац са различитим питањима науке о језику, од етимологије, преко морфологије и творбе речи, до норме, лексикологије, ономастике, топонимије, акцентологије. Очигледно је да има знања у вези са класичним језицима, али износи примере и из енглеског, руског и других језика.

Толика ширина јесте квалитет ове књиге, али истовремено и њен основни, условно речено, проблем јер – не постоји лингвиста који би компетентно могао да оцени све њене делове.

Аутор поставља себи и читаоцима низ важних питања – о називима становника неких места, о недоследном наглашавању, о предности која се даје једном облику речи над неким другим – понекад нуди решење, а понекад дилеме остају дилеме…

Неки текстови се баве доста разнородним проблемима, па са језичких скоче у оне политичке, али таква је природа рубрике из које је књига настала: Не само о језику. Књига обилује примерима из других језика, асоцијације ка лексици из других језика увек су врло успеле и ефектне. Примери из популарне културе, рецимо из рок песама, врло су животни.

Хаџи-Боричић показује развијену језичку осетљивост. Текстови су писани с једном лепом енергијом, духовити су и оптимистични, иако се у њима пише о проблемима. Сигурно су били радо читани у Илустрованој политици, а и књига ће имати доста читалаца.

Из рецензије Рајне Драгићевић