Прљава

Она није одрасла уз бајке.

Њу нису учили да верује у љубав.

Њу је живот научио да преживи.

На улици која памти кораке изгубљених, она је научила да ћути док боли.

Да гледа у под док руке непознатих тела скупо плаћају њену тишину.

Научила је да не пита.

Да не сања.

Да не постоји.

Продавала је тело, јер друго није имала.

Преживљавала је ноћ за ноћи, газила по ивици разума, ходала по танкој линији између живота и смрти.

Свет у којем је живела није имао милости. Љубав је била луксуз. Права ствар је била само преживети. А она није имала право на изборе — само на опстанак. И у том свету, она је била само још једна од оних девојака које су морале да плате цену.

Али она није била само тело.

И није била само сенка.

Она је била нешто више.

Она је борац.

Она је девојка која је одустајала, а опет је устајала.

Ово није љубавна прича.

Ово је истина. Прљава. Сирова. Женска.