И пре него што ће се захвалити породици „за љубав, благодарност, трпељивост и безрезервну подршку”, Мирјана Штефаницки Антонић отвара енигму звезданог призивника. Ту је пролошка песма „Булка уроњена у сунце”. Булка је дете сунце у лику оца, оца као родитеља, оца светлости, оца доброте, оца оног јуче и оног данас и сутра. Тај отац би „од сваког (…) зрна колач направио”. Тај свети колач духа спуштен је на рукопис ове књиге коме се покорно клањам на крају читања, као и када сам књигу отварао.
Милијан Деспотовић
Преда мном је књига поезије познате српске пјесникиње и писца Мирјане Штефаницки.
…Ове пјесме су водиље кроз предјеле живота који су остали у памћењу пјесникињи као свјетионици. Нама читаоцима се те слике напросто настањују у памћење и дају пун доживљај о умјешности пјесничког казивања живота.
Ибрахим Хонђо
Од изабраних песама, направила је светлосни калеидоскоп поезије који непрекидно трепери у њој, јер она уме да види оно што други не умеју, да шумове и звукове природе пренесе у тонове речи и ствара музику душе.
Предати се писању, како то ради Мирјана Штефаницки је благослов којем она побожно служи. Постала је мисионар речи, јер реч је вредност којој се поетеса клања и са којом живи још један живот.
Гордана Русинков Марковић
Читао сам доста Мирјаниних пјесама и књига. Овдје морам да истакнем како сам посебно (про)живио читање њених пјесама које су настале у доба њене ране младости. Неких се присјећам. Читао сам их у новосадској омладинској штампи. Морам рећи да су ријетки пјесници који су већ у раној младости успјели да најаве свој стил и зрелост озбиљног писања. Мирјана Штефаницки је једна од њих.
Војин Тривуновић
